Од 1. марта 2008. године ступио је на снагу нови Тарифни систем за обрачун електричне енергије за тарифне купце и донесен је нови ценовник за продају електричне енергије. Тарифни систем доноси нове ставке у рачунима за електричну енергију, које нису нови издаци за купце већ су само на други (праведнији) начин прерасподељени укупни трошкови електричне енергије.У категоријама купаца високи, средњи и ниски напон (индустрија) у рачунима се појављују нове ставке - ПРЕКОМЕРНО ПРЕУЗЕТА СНАГА, ПРЕКОМЕРНО ПРЕУЗЕТА РЕАКТИВНА ЕНЕРГИЈА и НАКНАДА ЗА МЕРНО МЕСТО.У категорији „широка потрошња“ (у оквиру које су Домаћинства) у рачунима се укида ставка фиксна накнада појављују се нове ставке - ОБРАЧУНСКА СНАГА и НАКНАДА ЗА МЕРНО МЕСТО.

Прекомерно преузета снага се обрачунава купцима на високом, средњем и ниском напону (индустрија) и представља позитивну разлику између измерене максималне снаге и одобрене максималне снаге коју је купац захтевао приликом прикључења његовог објекта на систем. Ова разлика се плаћа по двоструко већој цени од цене за обрачуску снагу. Измерена снага се може смањити ако купац управља својом потрошњом - води рачуна о динамици укључивања апарата. Уколико купац не може да смањи снагу, мора да захтева повећање одобрене снаге.

Прекомерно преузета реактивна енергија се обрачунава купцима на високом, средњем и ниском напону (индустрија) и представља разлику између измерене реактивне енергије и реактивне енергије која одговара фактору снаге cos(fi)=0,95. Ова енергија се плаћа по двоструко већој цени од цене за реактивну енергију. Потрошња реактивне енергије може да се смањи уградњом одговарајућих компензационих уређаја

Накнада за мерно место је елемент Тарифног система који се плаћа у истом износу сваког месеца за свако мерно место, односно бројило. Од тих средстава трговац на мало за тарифне купце, (који за сада послује у оквиру електродистрибуције), финансира трошкове који настају у пословању с купцима. Реч је о трошковима који настају у пословима, закључивања уговора (с другим трговцима и с купцима), израде обрачуна, штампања и слања рачуна итд. Због тога се накнада за мерно место плаћа и у месецима када нема потрошње.

Број киловата у зонама потрошње (зелена, плава и црвена) је одређен за потрошњу од 30 дана – што значи да је стандардни број дана у месецу 30. Уколико је између два очитавања прошло мање или више од 30 дана, купац неће бити оштећен, јер ће му се број киловатсати у свакој зони прерачунати на стварни број дана. Уколико је између два очитавања прошло више од 30 дана, број киловат-сати у одређеној зони (на пример, зеленој од 350 киловат-сати) дели се са стандардним бројем дана у месецу - 30, па се број дневних „зелених“ киловат-сати множи са бројем дана између два очитавања у том обрачунском периоду (на пример 36). Тако се код тог купца граница „зелене зоне“ померила са 350 на 420 киловат-сати. Ако је период очитавања био краћи, на пример 24 дана, граница за „зелену зону“ је 280 киловат-сати. Исти принцип померања граница зона потрошње важи и код „плаве“ зоне код које ја за 30 дана расположиво 1250 киловатсати (потрошња од 350 до 1600 киловатсати).

То је тарифни став који се примењује на обрачун електричне енергије по тарифном елементу снага. За купце из категорије Широка потрошња (у којој је и група Домаћинства) овај тарифни став се примењује на одобрену снагу, као највећу једновремену снагу укључених уређаја у стану/кући. За остале купце, овај тарифни став се примењује на измерене вредности максималне активне снаге прикључених објеката, до нивоа одобреног приликом прикључења. Коришћена снага преко тог нивоа, тим купцима се обрачунава по тарифним ставовима прекомерно преузета снага. За купце из категорије Широка потрошња, одобрена снага се ограничава осигурачима. Снага се изражава у киловатима. Електродистрибуција ту снагу ставља купцу на располагање кад год је то њему потребно.

Цена једног киловата обрачунске снаге је 23,75 динара. Накнада за снагу се плаћа сваког месеца, а обрачунава се тако што се одобрена снага (износ киловата) помножи са ценом 23,75 динара. На пример, ако је одобрена снага 11,04 киловата, месечно се плаћа 262,20 динара, односно 309,40 динара са урачунатим порезом.

Снага се одређује према одобреној снази утврђеној одобрењем за прикључење. Ова снага је у сваком тренутку расположива купцу, па се у истом износу плаћа сваког месеца. И уколико нема потрошње (одсуство од више месеци, викендице...), купац плаћа одговарајућу снагу. Једино ако купац, сагласно пропису о условима испоруке електричне енергије, привремено одјави бројило (захтева обуставу испоруке), неће плаћати снагу. Ова обустава се може извршити на период од најкраће једну а најдуже две године.

Одобрена снага ће бити исказана у рачуну, према евиденцијама које има електродистрибуција. Према Уредби о условима испоруке електричне енергије, за објекте са торфазним прикључком који немају одобрену снагу, сматра се да им је одобрена снага 17,3 kW (што одговара осигурачима од 25 А).

Према Уредби о условима испоруке електричне енергије, одобрена снага се може повећати на основу решења које доноси електродистрибуција. Kупац може од електродистрибуције да захтева и да се замене главни топљиви осигурачи аутоматским осигурачима или да се замене постојећи аутоматски осигурачи аутоматским осигурачима веће или мање називне снаге – струје од постојећих, али све у оквиру снаге одобрене решењем. Електродистрибуција ће постојеће осигураче заменити аутоматским осигурачима који одговарају снази коју је купцу захтевао и тада ће се снага обрачунавати према уграђеном осигурачу. Трошкове промене сноси купац .

Захтев може да поднесе само онај на чије име гласи одобрење за прикључење, односно власник или корисник објекта прикљученог на систем, односно лице које је закључило уговор о продаји електричне енергије, када се ради о тарифном купцу. За тарифне купце – домаћинства, то је, дакле, особа чије се име и презиме налазе на рачуну за испоручену електричну енергију.

Снага се одређује као сума појединачних снага електричних уређаја у домаћинству који ће бити истовремено укључени. Приликом доношења одлуке о избору потребне снаге, купац мора да утврди снагу свих важнијих електричних уређаја у домаћинству, као и потребу за њиховим једновременим укључивањем.

Електрични уређаји	Снага (у kW)
фрижидер и замрзивач	0,3 до 1
шпорет (једна грејна плоча)	0,6 до 2
мали бојлер (кухиња)	до 2
велики бојлер (купатило)	до 2,5
проточни бојлер	6 до 18
машина за судове	2
машина за веш	2
клима уређај	0,8 до 2,7
термоакумулационе пећи	2,2 до 6
електрични котлови за грејање	12 до 36
Остало (ТВ, радио, компјутер, сијалице)	у суми 1-2

Током прелазног периода, који ће трајати до 31.12.2010. године, купци имају могућност да поднесу захтев за уградњу аутоматских осигурача који одговарају снази која им је потребна. Ако не поднесу захтев, по истеку прелазног периода, снага ће се обрачунавати према снази која је одобрена. Иначе, ово право се може користити и по истеку прелазног периода ,а могу га користити и остали купци из категорије Широка потрошња, на које се наведено прелазно решење (обрачун по мањој вредности од одобрене) не односи.

Могућност замене осигурача аутоматским осигурачима мање или веће називне снаге – струје, али у оквиру одобрене је уређена Уредбом о условима испоруке електричне енергије донетој децембра 2005. године, а постојала је и по ранијим прописима, што значи да не постоји посебан рок за почетак примања захтева у овом смислу, од стране електродистрибуција и захтеви се могу поднети и одмах. Нови Тарифни систем за обрачун електричне енергије за тарифне купце и начин обрачуна снаге по том акту, у складу са решењем из Уредбе се примењује од 1. марта 2008. године, са посебним правилом за прелазни период, како је то објашњено у одговорима на питања 9. и 10.

Улога аутоматских осигурача је да ограниче снагу до нивоа који је одобрен купцу и да штите мрежу од кварова на електричним уређајима или кућним инсталацијама.

Електродистрибуција проверава да ли осигурачи који су постављени код купца одговарају одобреној снази.

Висину трошкова на преносни, односно дистрибутивни електроенергетски систем утврђује енергетски субјекат за пренос, односно дистрибуцију електричне енергије у складу са методологијом за утврђивање трошкова прикључака коју доноси Агенција за енергетику Републике Србије.

Трошак прикључака на преносни односно дистрибутивни електроенергетски систем садржи трошкове опреме, уређаја и материјала, трошкове извођења радова, трошкове израде пројеката, прибављања потребне документације и део трошкова развоја мреже насталих због прикључења објекта, а у зависности од одобрене снаге.

За домаћинства, су прикључци типски и висина трошкова прикључка на дистрибутивни систем може да се нађе на сајтовима привредних друштава за дистрибуцију електричне енергије или у њиховим просторијама. За све остале прикључке трошак прикључка ће одредити преносна или дистрибутивна компанија, после пријема захтева од стране корисника. Енергетски субјекат је дужан да обезбеди подносиоцима захтева за прикључење увид у акта на основу којих се утврђују трошкови прикључка, односно висина и начин утврђивања тих трошкова.

На Решење о одобрењу за прикључење на преносни односно дистрибутивни електроенергетск систем може се поднети жалба Агенцији за енергетику Републике Србије у року од 15 дана од дана добијања Решења. Одлука Агенције по жалби је коначна и против ње се може покренути управни спор.

Према сложености и у зависности од техничких услова прикључења објекта на преносну, односно дистрибутивну мрежу, врсте и удаљености објекта од система, прикључци се разврставају на типске и индивидуалне. За типски прикључак се сагласно техничким условима типизира решење и упросечује трошак његове изградње, док се за индивидуални прикључак доноси јединствено техничко решење и израчунава стварни трошак изградње. Типски прикључак се, у зависности од броја мерних уређаја, разврстава на појединачни и групни типски прикључак. Појединачни и групни типски прикључак се дефинишу према захтеваној снази прикључења, броју фаза и врсти мреже (надземна или подземна) на коју се купац прикључује. Групни типски прикључак се дефинише и према броју мерних уређаја и намени потрошње (са и без грејања).

Према Методологији за одређивање тарифних елемената за израчунавање цена приступа и коришћења система за дистрибуцију природног гаса («Службени гласник РС», број 68/2009 и 1/2007) «Остали приходи» су они приходи који потичу од регулисаних средстава у енергетској делатности дистрибуције природног гаса (осим прихода насталог по основу коришћења система за дистрибуцију природног гаса који се фактуришу по регулисаним тарифама), а дистрибутери природног гаса у пракси најчешће на овој позицији имају исказане следеће приходе: приходи од активирања властитих учинака (најчешће су у питању приходи од активирања система за дистрибуцију природног гаса израђеног у властитој режији), приходи од продаје средстава која су претходно била укључена у регулисана средства, приходи од издавања прописаних техничких услова, приходи од обновљене испоруке природног гаса корисницима система за дистрибуцију природног гаса којима је претходно обустављена испорука у смислу Уредбе о условима за испоруку природног гаса («Службени гласник РС», број 47/2006), приходи од услуга баждарења мерних уређаја за трећа лица (под условом да је баждарница укључена у регулисана средства) и сл.

У «Остале приходе» у смислу методологије не спадају приходи од донација, као ни приходи по основу прикључења корисника система за дистрибуцију природног гаса.

У наставку је наведено неколико карактеристичних чланова из Закона о енергетици («Службени гласник РС», број 84/2004) којима су дефинисане одговорности енергетских субјеката који обављају наведене енергетске делатности:

 

Дистрибуција природног гаса

 

Члан 130. став 3.: „Енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције природног гаса одговоран је за редовну и безбедну дистрибуцију природног гаса, функционисање, одржавање и развој система за дистрибуцију природног гаса уз обавезу примене техничких прописа и стандарда за делатност коју обављају, као и услова заштите животне средине утврђених законом и другим прописима .» Напомена: Према томе, енергетска делатност дистрибуције природног гаса примарно обухвата послове одржавања и развоја (изградње) система за дистрибуцију природног гаса (укључујући и прикључке на систем за дистрибуцију природног гаса).

Члан 130. став 4.: „Енергетски субјект који врши испоруку природног гаса врши техничку контролу унутрашњих гасних инсталација у објекту купца у складу са техничким прописима и правилима рада који се односе на изградњу, одржавање и коришћење унутрашњих гасних инсталација.“ Напомена: Према томе, енергетска делатност дистрибуције природног гаса обухвата и послове техничке контроле унутрашњих гасних инсталација.

Члан 130. став 5 .: «Купац је дужан да обезбеди одржавање унутрашњих гасних инсталација у свом објекту поверавањем тих послова предузећу, односно другом правном лицу или предузетнику који има најмање три запослена лица одговарајуће стручне спреме са положеним стручним испитом у смислу члана 47. овог закона.« Напомена: Према томе, дистрибуција природног гаса не обухвата послове одржавања унутрашњих гасних инсталација који спадају у друге неенергетске делатности.

Члан 131. став 1.: „Енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције природног гаса дужан је да израђује и доноси развојне планове за изградњу новог и реконструкцију постојећег система за дистрибуцију природног гаса, за период од пет година.“

Члан 131. став 2.: „Енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције природног гаса одговоран је за остваривање плана развоја из става 1. овог члана.„

Члан 51. став 1.: „Прикључење објеката на преносни, односно транспортни или дистрибутивни систем, врши се на основу одобрења енергетског субјекта на чији систем се прикључује објекат уз сагласност Оператора система.“

Члан 51. став 2.: „Енергетски субјект на чији систем се прикључује објекат купца или објекат произвођача енергије одобриће прикључење у смислу става 1. овог члана ако утврди да уређаји и инсталације објекта који се прикључује испуњавају услове прописане законом, техничким и другим прописима којима се уређују услови и начин експлоатације тих објеката.“

Члан 52. став 1.: „Одобрење за прикључење објекта издаје се решењем на захтев правног или физичког лица чији се објекат прикључује.“

Члан 52. став 2.: „Енергетски субјект за пренос, односно транспорт или дистрибуцију енергије је дужан да одлучи по захтеву за прикључење у року од 30 дана од дана пријема писменог захтева.“

Члан 54. став 2.: „Мерне уређаје, односно мерно-регулационе станице за прикључење објеката купаца, односно произвођача енергије на систем обезбеђује енергетски субјект за пренос, транспорт, односно дистрибуцију, и дужан је да их као своја средства угради, одржава, баждари и врши мерење испоручене енергије.“ Напомена: Према томе, након ступања на снагу Закона о енергетици, све нове мерне уређаје (односно прикључке) енергетски субјекти који обављају делатност дистрибуције природног гаса граде искључиво као своја средства.

Члан 176. став 1.: „Енергетски субјекти за пренос, транспорт, односно дистрибуцију енергије и постојећи купци дужни су да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона закључе уговор којим ће уредити услове и начин преузимања мерних уређаја и мерно-регулационих станица купаца, као и начин регулисања имовинско-правних односа везаних за њихово преузимање.“

 

Управљање дистрибутивним системом

Члан 36. став 3.: „Цене за приступ и коришћење система из става 2. овог члана (цене приступа и коришћења преносног, транспортног или дистрибутивног система, односно складишта природног гаса) утврђује Оператор система у складу са методологијом за израчунавање цене приступа и коришћења, уз претходно прибављено мишљење Агенције.“

Члан 37. став 1.: „Оператор система може одбити приступ систему ако нема техничких могућности због недостајућих капацитета, због погонских сметњи или због преоптерећености система, односно због угрожене сигурности функционисања система или приговора произвођача енергије у Републици Србији о непостојању реципроцитета.“

Члан 37. став 3.: „О одбијању приступа систему Оператор система доноси образложено решење најкасније у року од три дана од дана подношења захтева за приступ систему.“

Члан 51. став 1.: „Прикључење објеката на преносни, односно транспортни или дистрибутивни систем, врши се на основу одобрења енергетског субјекта на чији систем се прикључује објекат уз сагласност Оператора система.“

Члан 134. став 1.: „Оператор дистрибутивног система за природни гас доноси правила о раду дистрибутивног система уз сагласност Агенције."

 

Трговина на мало природним гасом за потребе тарифних купаца

Члан 56. став 1.: „Енергетски субјект који снабдева енергијом објекат купца и купац енергије закључују уговор о продаји електричне енергије, природног гаса или топлотне енергије пре прикључења објекта купца на преносни, односно транспортни или дистрибутивни систем.“

Такође, трговац на мало природним гасом за потребе тарифних купаца закључује уговор о набавци природног гаса са трговцем природног гаса ради снабдевања тарифних купаца, фактурише и наплаћује продати природни гас тарифним купцима и обавља све друге трговачке послове везане за снабдевање тарифних купаца.

Обавеза раздвајања књиговодствених рачуна за енергетске субјекте који обвљају две или више енергетских делатности или који поред енергетске делатности обављају и неку другу делатност која се у смислу Закона о енергетици („Службени гласник РС“, број 84/2004) не сматра енергетском делатношћу, утврђена је чланом 43. Закона о енергетици (члан 43. ставови 2 и 3: „ Енергетски субјект који обавља две или више енергетских делатности дужан је да у својим интерним обрачунима води засебне рачуне за сваку од енергетских делатности које обавља, као и консолидоване рачуне за друге делатности и да сачини биланс са прегледом прихода, расхода и реузлтата пословања за сваку делатност појединачно, у складу са овим законом и законима којима се уређују пословање привредних субјеката, рачуноводство и ревизија. Енергетски субјект из става 2. овог члана је дужан да обезбеди независну ревизију биланса за све делатности и да билансе и ревизорске извештаје достави надлежном органу и јавно објави у року и на начин који је утврђен законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.“). Чланом 160. Закона о енергетици прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 од 3.000.000 динара казнити за привредни преступ енергетски субјект, односно друго правно лице ако не води засебне рачуне за сваку енергетску делатност од општег интереса, не изради биланс пословања и не обезбеди ревизију истог, сходно члану 43. ст. 2. и 3. овог закона. Истим чланом је прописано да ће се новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казнити за привредни преступ и одговорно лице у енергетском субјекту, односно другом правном лицу.

Поред напред наведеног, решењима Агенције за енергетику Републике Србије којим су издате лиценце за обављање енергетских делатности утврђена је обавеза енергетских субјеката да се у обављању лиценциране и других делатности придржавају, између осталог, и услова у погледу раздвајања рачуна. Имаоцу лиценце се може привремено или трајно одузети лиценца у случају да се у обављању лиценциране делатности не придржава услова прописаних законом којим се уређује обављање енергетских делатности и услова под којима је издата лиценца. Надаље, уговорима о поверавању обављања делатности од општег интереса које су енергетски субјекти закључили са Владом Републике Србије такође је утврђена иста напред наведена обавеза раздвајања књиговодствених рачуна, као и одредба да се уговор сматра раскинутим, између осталог, и услед неиспуњења ове обавезе.

Сврха раздвајања књиговодствених рачуна може се препознати у члану 67. став 2. Закона о енергетици: „Тарифни елементи за обрачун енергије и услуга садрже оправдане трошкове пословања који чине трошкове амортизације, одржавања, изградње, реконструкције и модернизације објеката, осигурања, горива, заштите животне средине и друге трошкове пословања којима се обезбеђује одговарајућа стопа и рок повраћаја средстава од инвестиција у енергетске објекте“. Све методологије и тарифни системи у сектору природног гаса које је донела Агенција такође су базирани на покрићу оправданих трошкова пословања и одговарајућем повраћају на ангажована средства. Стога, да би се формирале цене природног гаса за тарифне купце, као и цене коришћења гасоводних система (складиште, транспорт, дистрибуција) неопходан услов је утврдити трошкове пословања за те појединачне делатности, а што је могуће урадити само на основу раздвојених књиговодствених рачуна по појединачним енергетским делатностима.

Раздвајање књиговодствених рачуна је неопходан услов за примену тарифних система и израчунавање цена по тарифним системима, односно, енергетски субјект који није раздвојио књиговодственe рачуне у складу са чланом 43. Закона о енергетици неће бити у могућности да прибави позитивно мишљење Агенције на предложени акт о ценама.

Биланси стања и биланси успеха по енергетским и другим неенергетским делатностима екстерно се достављају искључиво Агенцији и ни једном другом органу (НБС) и њихова искључива сврха је израчунавање цена по тарифним системима и праћење пословања енергетских субјеката по делатностима које они обављају. Биланси стања и биланси успеха достављају се Агенцији на истим обрасцима на којима се израђују званични финансијски извештаји који се достављају НБС, односно на обрасцима прописаним „Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лице и предузетнике“ („Службени гласник РС“, бр. 114/2006 и 5/2007).