Енергетска заједница

Потписивањем „Уговора о оснивању Енергетске заједнице“ 25. октобра 2005. у Атини, земље Југоисточне Европе и Европске заједнице су започеле процес стварања Енергетске заједнице са циљем проширења унутрашњег тржишта енергије ЕУ на регион Југоисточне Европе .

Основни задаци Енергетске заједнице су:

• Успостављање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ у циљу привлачења инвестиција у секторе електричне енергије и природног гаса, како би се омогућило стабилно снабдевање енергијом, неопходно за економски развој и социјалну стабилност;
• Стварање јединственог правног оквира за трговину електричном енергијом и гасом у југоисточној Европи и ЕУ;
• Унапређење сигурности снабдевања обезбеђењем стабилне инвестиционе климе и јачањем веза са другим регионима Европе, Африке и Азије;
• Побољшање стања животне средине, повећање енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије у региону;
• Развој конкурентног тржишта енергије и коришћење предности економије обима.

Уговором о оснивању Енергетске заједнице се оснивају и регионалне институције потребне за функционисање паневропског тржишта енергије- Министарски савет, Стална група на високом нивоу, Регулаторни одбор Енергетске заједнице, Секретаријат Енергетске заједнице, Форум за електричну енергију, Форум за гас, Социјални форум и Форум за нафту. Оваква структура пресликава институције Европске Заједнице (Савет министара, Европска комисија, Радна група регулатора за електричну енергију и гас - ERGEG и Фирентински и Мадридски форум), којима су, уз уважавање принципа субсидијарности и пропорционалности, поверене неке функције државне администрације.

У складу са обавезама које проистичу из Уговора о оснивању Енергетске заједнице, Агенција активно учествује у раду институција Енергетске заједнице (Регулаторни одбор Енергетске заједнице, Атински форум, Гасни форум, Социјални форум), водећи при томе рачуна о заштити интереса потрошача, електропривреде и гасне привреде Републике Србије.