ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА КУПЦЕ ПРИРОДНОГ ГАСА КОЈИ ИЗЛАЗЕ НА ТРЖИШТЕ 1. ЈАНУАРА 2015.

Који купци морају, а који могу, а не морају изаћи на тржиште?

Одредбама члана 206. Закона о енергетици  („Службени гласник РС“, бр. 57/11, 80/11 – исправка, 93/12 и 124/12) одређено је:

• да право на јавно снабдевање  од 1. јануара 2015. имају само домаћинства и мали купци природног гаса, при чему су мали купци дефинисани као правна лица и предузетници чији су објекти прикључени на дистрибутивни систем, а који имају мање од 50 запослених и приход мањи од 10 милиона евра (члан 2. тачка 32. овог закона),
• да сви крајњи купци природног гаса имају право да слободно бирају снабдевача на тржишту, с тим што домаћинства то право почињу да остварују почев од 01. јануара 2015. (члан 140. став 1. Закона).

Из наведеног проистиче да на дан 1. јануара 2015. по сили одредаба чл. 2 и 206. овог Закона, крајњи купци чији је објекат прикључен на дистрибутивни систем за природни гас губе право на јавно снабдевање, ако не испуне наведене услове  из члана 2. Закона . То значи да за ове крајње купце тог дана престају да важе уговори о продаји природног гаса ради јавног снабдевања, с обзиром да јавни снабдевач губи овлашћење да их снабдева по регулисаним ценама које одобрава ова Агенција у складу са чланом 67. Закона и да до тада треба да уговоре снабдевање на тржишту.

Домаћинства и мали купци могу остати на јавном снабдевању и снабдевати се у складу са постојећим уговорима, али имају и право и могућност (али не и обавезу) да на тржишту уговоре снабдевање са било којим снабдевачем природним гасом.

Могућност избора снабдевача

Право и могућност избора снабдевача ограничена је следећим захтевима:

1)    да снабдевач има важећу лиценцу за снабдевање природним гасом (регистар лиценцираних снабдевача се може видети на интернет страници Агенције: http://www.aers.rs),

2)     да тај снабдевач жели  да продаје природни гас крајњем купцу на слободном тржишту.

Шта ће бити са правним лицима и предузетницима који не изаберу снабдевача благовремено?

Правно лице и предузетник који није нашао снабдевача, нити уговорио снабдевање, од 1. јануара 2015. године има право да га снабдева резервни снабдевач у трајању од највише 60 дана, рачунајући од 1. јануара 2015., под условом да се са захтевом за резервно снабдевање обрати Јавном предузећу „Србијагас“. Влада је Решењем од 31. јула 2013 („Службени гласник РС“, бр. 69/13) одредила ово предузеће за резервног снабдевача, као и цену резервног снабдевања.

Резервни снабдевач је дужан да крајњем купцу по пријему захтева за резервно снабдевање достави уговор о резервном снабдевању у року од 3 дана од дана почетка снабдевања, у складу са чл. 145-146. Закона.

У циљу избегавања прекида у снабдевању, целисходно је да се захтев за резервно снабдевање поднесе пре него наступи дан престанка права на јавно снабдевање (31.децембар 2014.).

На овај начин, чл. 145-146. Закона даје могућност крајњем купцу, који је изгубио право на јавно снабдевање, а није нашао снабдевача на тржишту, да у накнадном року од 60 дана нађе снабдевача на тржишту са којим ће уговорити снабдевање по тржишним ценама, било непосредно или уз претходно спровођење поступка прибављања добара и услуга сагласно посебном закону који уређује јавне набавке, ако је купац наручилац роба и услуга у смислу тог закона.

Ако крајњи купац ни након 60 дана резервног снабдевања, нема закључен уговор са снабдевачем на слободном тржишту, право на резервно снабдевање престаје, због чега је оператор система дужан да обустави испоруку у складу са чланом 145. став 6. Закона о енергетици.

Спровођење јавне набавке

Велики број крајњих купаца који излази на слободно тржиште природног гаса, има обавезе у смислу посебног закона који уређује јавне набавке. Такви купци се обраћају Агенцији за енергетику и траже савете, мишљења и консултације по питању спровођења јавне набавке предметних добара (нпр. модела уговора, битних елеменатауговора, начина одређивања цене, валутне клаузуле и сл.), па указујемо да се за таква објашњења треба обратити Управи за јавне набавке. Такође, за објашњења везана за примену Закона о енергетици и других прописа које доносе државни органи је надлежно Министарство рударства и енергетике, односно  одговарајући органи државне управе.

Указивање на већ поменуте одредбе Закона о енергетици, искључиво је у функцији скретања пажње будућим учесницима на тржишту гаса на релевантне одребе тог закона које треба имати у виду у пословању привредних субјеката у овој области, при чему посебно указујемо на потребу сагледавања целине поглавља XIV. Снабдевање крајњих купаца електричном енергијом и природним гасом.